NOVO DOBA je internacionalni, međunarodni, nadnacionalni, svetski, kosmički festival, samit, susret, događaj autora, aktivista, grupa, izdavača, urednika, teoretičara, kritičara, ljubitelja, fanova i fanatika autorskog, nezavisnog, nesvrstanog, alternativnog, umetničkog, nekomercijalnog, andergraund stripa, grafičkih novela, crtanih romana, ilustracije, teorije stripa, grafike, strip plakata, filmova rađenim po stripovima i obrnuto, videa, animiranog filma, eksperimentalne muzike, koji će se održavati svake godine u Beogradu, ali i svakog meseca u drugim, ostalim, svim većim i manjim strip centrima, gradovima, selima i varošicama u Srbiji, ali i regionu, Balkanu, Evropi, celom svetu, Kosmosu.
.
NOVO DOBA Prvi međunarodni festival autorskog stripa. Beograd, Pančevo 09-13. Jun 2010. godine. Festival će biti susret najznačajnijih novih i starih aktera autorskog stripa iz Finske, Hrvatske, Francuske, Makedonije, Švedske, Norveške, Nemačke, Slovenije, SAD-a, Austrije, Srbije… Pokušaćemo i uspećemo da domaćoj publici, autorima i slučajnim prolaznicima približimo deo produkcije evropskog i svetskog autorskog stripa i obratno. Kroz veoma bogat, izuzetno raznovrstan, intenzivno kvalitetan program; izložbe stripova, radionice, oslikavanje zidova, formalni i neformalni razgovori o stripu, svim aspektima autorskog stripa, projekcije filmova i video radova, animiranih filmova autora gostiju festivala, eksperimentalni muzički programi grupa i autora, autorskom stripu bliskog senzibiliteta, mali sajam stripa nezavisnih izdavača…

NOVO DOBA je dugoročan, vrlo širok i intenzivan projekat. Već za sledeće izdanje festivala potrudićemo se da radijus delovanja proširimo, pomerimo i produbimo. Cilj nam nije da festival bude samo evropski, već svetski, ali nam je cilj da ostane i naš, domaći, lokalni, regionalni, balkanski. Strip, autorski, jeste i biće osnova i centralna tema projekta, ali ćemo kroz vrlo raznovrsne pristupe prezentaciji i uopšte, pristupu, razmišljanju o stripu, pokušati i uspeti da ukažemo na širi kontekst, od samog stvaranja stripa, koji u novije vreme, usled i usred tehnološke revolucije mora biti sagledavan u široj perspektivi, ne samo tehničkoj već i estetskoj, idejnoj, pa i socijalnoj/sociološkoj, ideološkoj. Filmovi, video radovi, animirani filmovi su vrlo često u polju delovanja strip autora, ne samo kao nuspojava, već sve više i učestalije, mogli bi reći i pravilo. Redefinisanje samog medija, odavno potrebno, mada u krajnjoj liniji i nemoguće, takodje će, kako kroz teoriju, razgovore, debate, tako i praksu, neposredan rad na stripu i uvid u produkciju ukazati na nove tendencije u svetu stripa, revalorizaciju klasike, pažljivo i najzad jasno potrebno eksperimentisanje u okvirima avangarde kao takve, socijalni, politički kontekst stripa, koji nije novost ali je sve učestalija pojava u svetskom stripu. Novi strip u zemljama koje nemaju tradiciju stripa, novi mediji i novi strip, novo doba i novi strip.

NOVO DOBA ne počinje od nule, ali počinje od jednog veoma bitnog momenta koji ako vreme sagledavamo u smislu beskonačnosti, može da traje jako dugo. Momenat velike promene, tik pred preobraženje medija, u kontekstu drugih medija i savremenog života uopšte, preseka civilizacijskog toka, pred sam nestanak lokalnih scena, nacionalnih, pred poslednjom, najtanjom granicom između podzemlja i ovog sveta, ovostranog i onostranog, obostranog i svestranog, upravo u trenutku potpune relativizacije materijalnog momenta, usred više paralelnih revolucija kojih većina nije svesna, paklena pomorandža velikog brata na životinjskoj farmi koji tamo još od 1984. sanja električne ovce.


NOVO DOBA festival je fizički uglavnom lociran ovde, u Beogradu, igrom slučaja, ako je išta slučajno, ne stanjem stvari ili taktikom, iako ne možemo poreći činjenicu da postoje kako racionalni tako i oni drugi, ne razlozi, ali povoljne okolnosti uprkos i baš zbog naizgled nepovoljnih okolnosti. Beograd nije samo Srbija, a Srbija nije samo Beograd. Srbija nije ni samo Evropa. Evropa nije više samo zapadna kao što ni Ameika nije samo severna. Severni pol nije jedini pol. Azija nije samo Japan. Australija više nije tako daleko. Afrika je u sredini, osnova svega, početak, sveprisutna, često nesvesno najinspirativnija. Pričamo o stripu, naravno. Autorskom stripu. Strip nije više samo zabava. Produžena adolescencija nije razlog što stripove čitaju odrasli. Strip je ozbiljan medij, još ozbiljniji upravo iz razloga što se smatra neozbiljnim. Mnogi ljubitelji autorskog stripa, novi, oni koji možda čak nisu ni imali naviku čitanja stripova, sad otkrivaju strip koji je sa kioska i trafika prešao u knjižare, često specijalizovane za strip. Strip odrasta, iako je, kako stručnjaci kažu, strip prvo čitalačko iskustvo, posle slikovnica, pre knjiga. Odrasta ali neće ostariti i umreti. Ono što umire, doduše polako je industrijski strip koji ne može da parira istom tom filmu i kompjuterskim igricama. To je već stara i svima poznata priča ali vredi je ponoviti iz više razloga. Klasičan strip, dobar glavnotokovski strip, kvalitetan dečiji strip…neće, u budućnosti naravno biti prodavani u velikim tiražima, čak ni u zemljama sa izuzetnom tradicijom stripa poput Francuske, Japana ili SAD-a. ali će opstati i što je još bitnije, možda podići kvalitet upravo iz razloga konkurencije zasnovane na kvalitetu, publika je sve zahtevnija, osrednjost nestaje, ostaju ekstremi, dobro i loše.Prirodna selekcija, revolucija i kontraevolucija. Strip je ušao u knjižare i za sad će tu da ostane. O budućnosti nećemo, sasvim je jasno koliko je nepredvidiva, ubrzanje se ubrzava i retko ko može da predvidi šta će se događati čak i u skorijoj budućnosti. Sadašnjost je ono o čemu možemo i trebamo da razmislimo. Nove platforme na mreži, iako su nemerljivo pomogle autorskom stripu, najzad nam bez posrednika ne samo omogućavaju da vrlo brzo i izdašno skupimo i procesiramo informacije koje nas interesuju ili će nas tek zainteresovati, već i omogućavaju mnogo neposredniji kontakt i razmenu intelektualnih i umetničkih dobara, bez posrednika. Odjednom u istu ravan su dovedeni izdavači, autori, teoretičari i fanovi, publika. Teorija stripa je u klasičnom smislu je postala previše spora, čitaoci više nisu konzumenti već kritičari. Ogroman broj ljudi, pukim slučajem postaje posednik informacije za koju možda nije ni znao da je želi. ali to nije najvažnije, sami strip autori, najzad bez posrednika, ozbiljnog predznanja i teškoća svoj rad, informacije i kontakte ostvaruju brzo, odmah, u meri kojoj žele. Nekako u isto vreme, slično, velika većina autora je svojim radom i informacijama koje žele da podele stupila u neposredniji kontakt sa zainteresovanim uživaocima i što je možda još bitnije sa onima koji da nije svega ovoga teško da bi se uključili u ovaj proces. Stariji autori, aktuelni akteri, početnici, oni koji su možda nekad stali, sad nastavljaju, rad mnogih starih majstora se revalorizuje upravo iz razloga pojave nove publike. Transparentnost je nekako dovela celu stvar u novi okvir. Kvalitet je kvalitet, propaganda i reklamna mašinerija su nezaobilazni na televiziji, na mreži to može biti razmena informacija. u svim smerovima i pravcima. To naravno najmanje odgovara medijskim manipulatorima, korporacijama koje sve više gube bitku, pa makar od jednog dela svesnog ili bar donekle svesnog dela populacije. Svi imaju istu mogućnost, potencijalnu energiju da svoj rad predstave. Strip je ionako uvek bio najmanje podložan propagandnoj manipulaciji.
Neposrednijim učešćem svih umešanih došlo je do tektonskih, možda malo pompezno zvuči, pomeranja u shvatanju, poimanju stripa kao takvog. Lokalne scene sve manje su lokalne, nacionalne, državne. Sami autori, izdavači, publika, fanovi, fanatici su sada deo sopstvenih kasti koje nadilaze lokalnu određenost. Sve više se povezuju po estetskim, stilskim osobinama, idejnim, ponekad čak ideološkim. Umrežavanje je osim što je postalo umnogome lakše, sad kvalitetnije, smislenije. Tako nekako se došlo i do ideje ove mreže.
NOVO DOBA iako ima konstrukciju festivala, više se vodi idejom o uspostavljanju mreže autora, sve više povezanih u grupe, studija, izdavačke kuće, net organizacije, časopise, edicije, fanzine, galerije…Ovakvih, uslovno rečeno malih festivala je sve više, uglavnom u Evropi i SAD-u, ali u poslednje vreme i u zemljama bez značajne strip tradicije. Prirodno je da se povezuju, razmenjuju iskustva, utiču jedni na druge stvarajući mrežu, ustajući protiv ustaljenih principa i starih i prevaziđenih načina organizacije ovakvih događaja. Akteri evropskog i američkog stripa sve više gledaju ka istoku, polako ali sigurno se odričući svog atlanskog centrizma, Azijski strip doživljava pravu eksploziju novih ideja, autora i grupa, polako ali sigurno odvezujući se od manga isključivosti, odnosno dominantnog uticaja japanskog stripa, a i sam japanski strip više nije ono što je bio. Slika je mnogo šarenija i šira. Strip iz zemalja trećeg sveta, iako je to previše širok pojam, ali izuzmimo zemlje sa bogatom tradicijom stripa, se takodje budi, i na istoku, zapadu, severu i jugu. Jedna od najvećih tekovina celog ovog procesa, kako će se ispostaviti jeste autohtonost. Ne potpuna, naravno, to je samom prirodom medija nemoguće, ali činjenica je da je sve manje klonova evro američko japanskog stripa. Jedan od pokazatelja ove tendencije je i izuzetan kvalitet i impresivna količina filmova koji dolaze iz svih tih drugih i trećih zemalja, a strip i film su uvek nekako išli zajedno, jedno pored drugog. Jasno je da je ovo početak kraja evroatlanske dominacije u stripu, kako tržišne, još više estetske, a najbitnije idejne, ideološke. I ne samo stripa.
Jasno je da je strip postao avangarda, ne samo umetnosti, na sreću, sama tehnička osobenost stripa, asketizam u smislu da je to medij gde je najlakše svoju ideju pretočiti u delo, još jednom uspeva da svoje nedostatke pretvori u prednosti. Strip stvaralaštvo je sad već skoro potpuno oslobođeno i neuslovljeno materijalnim aspektima, tehničkim mogućnostima, medijskom ograničenošću. Strip je ostao onima koji ga vole i rade zato što vole da ga rade. Odlaze uvežbani i utrenirani profesionalci, proizvođači stripa na metar, olovkari, tušeri, koloristi, slovoupisivači. Odlaze u zaborav ili bolje plaćen ropski rad ostavljaju za sobom monstruozan korpus minulih dela, bisere treš produkcije budućim izučavaocima i arhivarima.
Vreme frustriranih diletanata koji bez razloga ili još gore iz pogrešnih razloga nedefinisanog, sumnjivog, defokusiranog bunta, bizarnosti po svaku cenu s jedne, i sportskog pristupa stripu karakterističnog po strogoj, tačnoj određenosti, ustaljenim prevaziđenim normama, tačno određenom procesu stvaranja stripa, opremi za strip, tehnici koja se od samog početka nije menjala, uvežbanosti, sportske istreniranosti, je, ako ne prošlo, a ono prolazi. Ta se akutna nepromenljivost i slepa nepopustljivost pomerila iz jedne turobne stagnacije ka ekstremnoj kontraevoluciji, pri tom ne samo u smislu ignorisanja tehničkih mogućnosti koje nudi novo doba već pre jednoj otužnoj umišljenosti, tvrdoglavosti, najzad strahu prema promenama, kao što rekoh ne u tehničkom, već pre u civilizacijskom smislu.


NOVO DOBA nije kompromis ova dva pogrešna pristupa, jednog koji je isprostituisao i degradirao nezavisni, alternativni, andergraund strip, samim svojim nekvalitetom, propalim eksperimentom i industrijsko sportskog pristupa, već nešto mnogo kompleksnije, suštinski određenije ali teže objašnjivo, samim tim izbegavajući definisanost. izbegavajući i etiketiranje širokim dijapazonom polutačnih naziva.
Sigurno je da sve probleme, otežavajuće okolnosti, nedostatke treba i moguće je okretati u svoju korist.
NOVO DOBA festival je manje više vremenski koincidirao sa još nekoliko dovoljno sličnih festivala, neki postoje već relativno dugo, ali ideološko konstrukcijski, bliskost estetska, tematska pa čak i jedna jaka doza iskrene solidarnosti, daje za pravo pomisliti da se nešto događa i tom smislu, prirodnim tokom. Učešćem u novom dobu, iskrenim i posvećenim, direktnim ili posrednim, iznutra ili spolja, sad ili uvek, može vas povesti i provesti kroz ceo svet i šire, podzemnim putevima ili intergalaktičkim stazama u beztežinskom stanju, plutajući i ploveći kroz lavirinte fantastike i ovozemaljske večne borbe. Strip više nije samo bekstvo od stvarnosti u svet mašte i dnevnog i drevnog sanjarenja već prostor koji obuhvata sve što je u stripu i oko stripa, misteriozne situacije iz snova u budnom stanju, beskonačan prostor između kadrova, neverovatne ideje na ivici nemogućeg, priče između redova, potpunu slobodu izražavanja i ličnog, autonomnog shvatanja i tumačenja, doživljaja, potpunoj interakciji sa delom u kome i sami učestvujete, sa one strane papira i ekrana, kreacije bez ikakvih tehničkih pomagala, a opet tehničke savršenosti koja je samo deci svojstvena, istu takvu iskrenost i entuzijazam.
NOVO DOBA traje oduvek, nikad neće prestati, a sad je u zenitu.